Veštačka inteligencija u medijima: neophodni su poverenje, odgovornost i „jezički suverenitet”

Čadež je ukazao da razvijanje AI suvereniteta nije samo jezičko ili gramatičko pitanje, već pitanje razumevanja suštine - lokalnog okruženja, regulative, administracije, poslovnih modela i specifičnih podataka iz svih segmenata jednog društva. Važno je razviti domaće kapacitete za primenu veštačke inteligencije, uključujući infrastrukturu, podatke i stručnjake. Kako je rekao, Srbija mora biti sposobna da na sopstvenoj infrastrukturi obučava modele i koristi ih u privredi, javnom sektoru i medijima.

„Veliki jezički modeli mogu da razumeju srpski jezik u određenoj meri, ali to ne znači da suštinski razumeju naš kontekst. Potrebno je da podatke strukturiramo, postavimo na sopstvene platforme i istreniramo modele tako da razumeju lokalnu regulativu, privredu i administraciju. Kada model razume vašu intenciju, koristi bazu znanja da bi stvorio novo znanje, nova rešenja.  Tek tada veštačka inteligencija može imati pravu primenu”, poručio je Čadež.

Kako je istakao, AI nije automatizaciija nego orkestracija velikog broja AI agenata sa različitim ulogama.

Učesnici panela saglasili su se da se oblast veštačke inteligencije menja izuzetnom brzinom, zbog čega je teško dugoročno predviđati njene efekte ili regulativom ispratiti sve promene. Istaknuto je da je neophodno posmatrati kratkoročne korake, konkretne primene i načine na koje AI može da pomogne u unapređenju medijskih i poslovnih procesa.

Kada se to projektuje na jednu redakciju 2030. godine, ukazano je da će novinari  imati potpuno drugačije uloge – da razmišljaju o kontekstu i pažnji publike, čitalaca, korisnika. Pažnju će kreirati poverenje, jer u uslovima preplavljenonsti lažnim i nerelevantnim, prosečnim vestima, korisnik traži istinu i tačnost, pa je poverenje ključno za uspostavljanje diferencijacije u medijima.

Kada su u pitanju oblici primene veštačke inteligencije u medijima, ukazano je da AI danas u velikoj meri pomaže u transkripciji, prevođenju, pisanju, analizi sadržaja, pripremi videa, istraživanjima i razvoju novih komunikacionih platformi. Kao primer navedena su istraživanja zasnovana na digitalnim blizancima, gde se uz pomoć AI tehnologija procesi testiranja i analize mogu ubrzati i pojednostaviti.

Ipak, učesnici su naglasili da ključno pitanje ostaje — ko verifikuje sadržaj koji je nastao uz pomoć veštačke inteligencije. Istaknuto je da će u redakcijama sve važniju ulogu imati AI specijalisti, ali i urednici koji moraju da procenjuju kvalitet, verodostojnost i etičku prihvatljivost sadržaja.

Na panelu su, pored Čadeža, učestvovali i Jasmina Koprivica, ekspert za digitalne medije, Borislav Miljanović, ekspert za digitalni marketing, i Tamara Vučenović, urednica Radio Beograda 2, dok je moderator i učesnik panela bio Zoran Stanojević sa RTS-a.

Skup „RTS Planeta 8.0 – mediji u eri striminga” okupio je predstavnike javnih medijskih servisa, digitalne industrije, stručnjake za medije i komunikacije, sa fokusom na razvoj OTT platformi, primenu veštačke inteligencije u medijima i navike mlade publike.